Odavno te ne volim

Sunčan, živahan dan u prepunom Beogradu,
šetam se posmatrajaći strana nasmejana lica,
iznenada zapazim tebe, koja si mi bila sve,
a sada samo jedna u masi, koja besmislica.

Posmatram te, pogledi nam se susreću,
prilazimo jedno drugom snebivajući se,
iako smo eksovi, nevešto se pozdravljamo,
smušenost je očigledna, to nisu finese.

Pričamo šta nam se izdešavalo od raskida,
reči teku, dok se gubiš u pogledu mom,
uzalud tražiš stari sjaj, odavno te ne volim,
kad je ljubav umrla, sjaj se ugasio s njom.

Ako ćemo iskreno, nikad nisam ni voleo tebe,
već produkt mojih želja i tvojih laži,
onu izmišljenu tebe koju si mi servirala,
ali od lažne ljubavi, bol mi je iskreno draži.

Drago mi je što te vidim, ali ništa više,
sada si samo priča iz moje prošlosti,
ako ti ikada zatreba pomoć, biću tu,
nema zle krvi, praštanje je deo zrelosti.

Zera Princ