Nisam znala kako da te nazovem
proleće, zima ili nešto moje?

Srce mi je naraslo veče od slona,
čuje odlično ali slabo vidi,
kada te ugleda baš se postidi.

Sada hodam po svetu

kao da me razumiju ljudi,
kao da razumijem ja njih
a zapravo se razumijem samo u stih.

Zapalim cigaretu pa je gasim,
kada nisam uspjela srce,
bar da pluća spasim.

Gitara mi slabo svira ove dane,
a ja kidam žice,
jer mi sve melodije na tebe liče.

Ajde da te prodam malo u polovne stvari,
da te gatare ne čitaju u mojoj kavi.

Eh, nastradalo je srce moje
malo vode i malo betona
sada je teže od onoga slona.

Ernestina Suljić