utegnuta u čežnju

purpurna lisica grize šapu

ostavljen u svetu lakrdijaš belom   

nakrivio svečanu kapu

utopiću sebe

još jednom prilikom 

zavedenog pijanom gorčinom

gde se gubi vidik 

tamo sam zatrpao

mapu sa blagom

pod olovnom gustom

nesvesnom paučinom

gde niz bledog

teturajućeg lišća

odavno klizi  

večernjim trotoarom

samo purpurna lisica

mrtva se pravi

a u sebi preteći reži

utegnuta u čežnju

pod svežom mesečinom

dejanivanovic