Ćutao je, ćutao,
dok neočekivano
nije
progovorio.
Te su reči uticale
snažno na sve:
Mesec se prepolovio,
Zemlja zadrhtala,
začuđene čavke pale,
a ja?
Odbila pamćenje retorike
obrva i donje usne.
To je preuzela neka
gromom prikovana
duša, srce, inspiracija?
Ni pokretom vazduha
tokom udaha
nije se odavala,
a jeste umirala.
Tada shvatih da je ljubav,
posred beskrvnog srca,
zauvek, zauvek
Moja.

Marina Adamović