Obučena u tradicionalni 

tirkizni kimono, sedeći na podu  

na tradicionalan način,   

žena u Japanu (žena)

se bavi izradom tradicionalnih

japanskih maski; koje nose

glumci u tradicionalnom

japanskom „Noh (No)“ pozorištu. 

Njena kuća se nalazi

u sred tradicionalnog

japanskog vrta u kom’ rastu

mnogobrojne vrste

tradicionalnih japanskih biljaka.

Jedna od njih – japanski bor

je najvažniji deo koreografije

u tradicionalnom japanskom „Noh(No)“

pozorištu; (veruje se da šumski demoni

žive u drveću. A gde bi drugo?) 

I kuća je tradicionalno uređena;   

njen je enterijer – tradicionalno – siromašan. 

Kakvo bogatstvo tradicije!

Maske su tradicionalno od drveta

  - kakva oštrina dleta

  - kakva izuzetnost drveta

  - kakva posvećenost

samo se tehnologija izrade,

neznatno promenila.

Ipak je život, kombinacija

tradicionalnog i modernog.

dejanivanovic