S nama su zaspali naši snovi
opet smo išli ususret
travanjskom vjetru na bijeloj cesti
duboko uronjenoj
u glasno jato usnulih ptica
išli smo budni
ususret prostoru i vremenu
gdje čekala su
bezimena pristaništa
gdje zaspala su naša jedra
išli smo kroz naše misli
urezane u kamen kao zapis
kao mrtvo pramenje slike
u nečijem probuđenom oku
Da, živimo "v glavi" ... morali bi si povedati, izliti misli ... Lepo povedano v pesmi!
damjana,
Nada,
hvala vam lijepa za javljanje i reakciju.
Srdačan pozdrav
mp
Pesem ni le melanholija v ponovnem deljenju spominov, ampak se iz nje dviga najpomembnejše, kar pravzaprav (na)polni življenje. Čestitke!
Milan Ž.
Umetnina!
Čestitke,
Maja
Hvala lijepa, Milane.
Srdačan pozdrav iz SA
Hvala, Maja. Čast mi je.
lpm
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 06. 08. 2023 ob 10:24
- Prebrano 263 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 113.4
- Število ocen: 8