Hode ti moje reči „Zbogom“
kožom i krvlju,
Zagrebaju ispod,
Hladno je.
Krunim se s latica svih nežnosti
I kapljem u tvoje misli
Da li me sanjaš?
Koreni te moji miluju,
Oni što si ih sasekao skalpelom ćutnje.
Ćutim i ja.
Iz mog malenog svemira
Učaurena poput leptira,
Čekam,
Ćekam da me pronađe čarobnjak
I prolije moju čaroliju ljubavi
Za tebe stvorenu
Željenu, odsanjanu, neshvaćenu,
U sebe zaključanu
U najdubljem pretincu tvoje duše,
S nalepnicom:
ZBOGOM!

Malaino