NESANICA
noćni razvezujem damar,
godine odgrćem,
zaustavljam vesla nebeskim vodama. u mrtvo
silazim more.
gdje si ti, govorim sebe dok recitiraš
tamnu pjesmu korijenja. nitko
se ne odaziva. travke su bez očiju,
bez milosti, bez glasa.
tko je onaj što izmislio je
zaleđen korak tlom
nazvanim Zemlja, nečitka,
teška od nesna.
(mirko popović)
desi se to umorno jutro i nikako da krene novi dan.
vse dobro,
m.
Hvala na reakciji.
Pozdrav, mp
Podobe v pesmi ustvarjajo neskončno in nerazrešljivo atmosfero (kot se zdi tudi nespečnost) ... čestitke,
lp, Ana
Ana, hvala za osvrt i podcrtavanje.
lp, Mirko
Komentiranje je zaprto!
