NA DLANU LJETA
grleći san dunja nečujno
bez prisile lelujajući
pada s ormara
i u meni zatrese
neki daleki vidik
meandrirajući
moj obris ruke bi je
vratio na ormar
ali se u meni
iza širom otvorenih vrata
okameni mir
Ko misel ni dovolj za odokamnitev ... čestitke,
lp, Ana
Hvala, Ana. Veoma se radujem za podcrtavanje pjesme.
Lp, Mirko
Komentiranje je zaprto!
