Ples sa kišom

Da li si i dalje srećna samo kada kiša pada,

dok nehajno šetaš bosa po ulicama punih bara,

prepuštajući se dodirima tople letnje kiše,

čije kapi ti maze telo spuštajući se niz njega?

Da li još lice ka nebu dižeš i usne mu nudiš,

dok rukama grliš kišu strasno plešući sa njom,

pevajući melodiju koja je samo tebi poznata

i na kraju se nakloniš i zahvališ kiši za ples?

Da li se još smeješ onima koji od kiše beže,

dok te začuđeno gledaju kao neku tamo ludaču

i govoriš im da oni samo ne znaju šta je život,

jer život čine male radosti i velike ludosti?

Da li imaš ko da ti čaj skuva i uvije u ćebe,

kada posle počneš da kijaš i groznica te trese,

govoreći da više nećeš raditi takve ludosti,

dok se oboje smejete, jer znate da je to laž?

Da li znaš da me svaka kiša podseti na tebe

i da u njenim kapima i dalje viđam vaš ples,

ali u njemu nema više one radosti i strasti,

jer joj ti, nažalost, odavno nisi partner...

Zera Princ