Mene su streljali jedne jesenje noći

Bez kišobrana

A samo sam želeo da me drži za ruku

Neko ko zna da čita moje poljupce

I da tek tako bez razloga kisne na kiši

Sa dva oka

Zauvek zagledana u dva oka moja

Mene su streljali jedne jesenje noći

U mojoj pesmi

A samo sam čekao nekog da mi bude vazduh

Nekog sa dušom na vetru

Ko razmišlja u bojama

I ko se nikad neće ustručavati

Da me voli

Bez kišobrana

Pa i posle dva života svoja

Mene su streljali jedne jesenje noći

Decenijama

A ti

Ne sudi mi prestrogo

Samo sam voleo da gledam

To malo sazvežđe u tvojim očima

Dok si me ljubila

Dok si me ljubila na kiši

mile