VEĆ ODAVNO NE IZLAZI U GRAD
Još jedna večer.
U dubini njenih očiju
još jedno svjetlucanje Minulog.
Snagom bespomoćnosti ispraća
rumeno-bijele ciruse na njihovu putu
neprestanog transformiranja
u nove oblike.
Već odavno ne izlazi u grad.
U njenom nečujnom smiješku
ne nalazim odgovor na pitanje:
je li snagom bespomoćnosti
usvojila istinu da sve teče,
da sve se mijenja.
Je li pružila obraz i ruku
lekciji strpljenja.
Pogledaj nas dok gledam
kako bezglasno komunicira
sa pticama u krošnji uz prozor
i ispraća ih dok nestaju na obzoru.
Kako šuti sa nijemim zvijezdama
tiha poput sudbine.
Odavno ne izlazi u grad
stran empatiji, naklonjen zamkama,
ne snalazi se na tračnicama
koje ne vode nikud, zaglušuju je
zemaljski zvuci što javljaju se
kao biće bez prostora,
kao trajnost-bez-vremena.
Još jedna večer.
još jedno svjetlucanje Minulog.
ne snalazi se na tračnicama
koje ne vode nikud, ... ...
Lepa pesem, Mirko.
Lp, Marija
Prividi, ki jih zna v resničnost prevesti le pesniška duša .. čestitke,
lp, Ana
Ko se sooči človek s seboj
zagleda praznino
ne ve da je prišel oživljati to kar ga je v prejšnjem življenju povozilo.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 06. 12. 2022 ob 11:43
- Prebrano 467 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 82.72