VEĆ ODAVNO NE IZLAZI U GRAD
Još jedna večer.
U dubini njenih očiju
još jedno svjetlucanje Minulog.
Snagom bespomoćnosti ispraća
rumeno-bijele ciruse na njihovu putu
neprestanog transformiranja
u nove oblike.
Već odavno ne izlazi u grad.
U njenom nečujnom smiješku
ne nalazim odgovor na pitanje:
je li snagom bespomoćnosti
usvojila istinu da sve teče,
da sve se mijenja.
Je li pružila obraz i ruku
lekciji strpljenja.
Pogledaj nas dok gledam
kako bezglasno komunicira
sa pticama u krošnji uz prozor
i ispraća ih dok nestaju na obzoru.
Kako šuti sa nijemim zvijezdama
tiha poput sudbine.
Odavno ne izlazi u grad
stran empatiji, naklonjen zamkama,
ne snalazi se na tračnicama
koje ne vode nikud, zaglušuju je
zemaljski zvuci što javljaju se
kao biće bez prostora,
kao trajnost-bez-vremena.
Još jedna večer.
još jedno svjetlucanje Minulog.
ne snalazi se na tračnicama
koje ne vode nikud, ... ...
Lepa pesem, Mirko.
Lp, Marija
Najljepše hvala, Marija.
lpm
Prividi, ki jih zna v resničnost prevesti le pesniška duša .. čestitke,
lp, Ana
Najljepše hvala, Ana.
lpm
Ko se sooči človek s seboj
zagleda praznino
ne ve da je prišel oživljati to kar ga je v prejšnjem življenju povozilo.
Hvala, tomi.
Ugodan dan želim !
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 06. 12. 2022 ob 11:43
- Prebrano 347 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 82.72
- Število ocen: 7