SAMO GA ZAGRLI
ne govori više
nenapisane priče one su
izblijedjele u tvojim sumornim
zalascima sunca
sada znaš da nemoguće je
odlijepiti riječ jednom udahnutu
u koru hrasta
koji je nadrastao
krhkost tvoga bića
samo ga zagrli i prikloni se
nevidljivim ranama lišća
liječenim gudalom Vremena
i ne pitaj kad si izustio Zbogom
ni kad si otišao ni jesi li
ikada bio odsutan
ispod zajedničkih zvijezda
ispod kojih su ostale
nenapisane priče
o žeđi crkve svetog Stjepana
što još bunca eho
utihnulog rozarja
Pozdravljen, Mirko
lepo je brati tvoje pesmi.
Lep pozdrav, Dejan
Hvala, Dejan.
Lijepo je čuti.
lp
Mirko
Čestitke k pesmi o drevesu in človeku tudi z moje strani,
lp, Ana
Pesma posle koje ostaješ zamišljen. Odlična.
Lp
Jelena
Hvala Ivane.
Ugodan dan.
Hvala Ana.
Zadovoljstvo mi je.
Hvala Jelena na čitanju i reakciji.
Ugodan dan !
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 23. 11. 2022 ob 12:17
- Prebrano 419 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 347.25
- Število ocen: 15