PISMO U PLAMENU

Dragi

spuštamo se

iza sebe ostavljamo tužno lice gimnazije

u redu bijelih breza

promrzle ruke obavijam ti oko vitkog struka

nježno prislonjena

na dječačka ramena

grije me tvoj dah neispuštenog krika

a tako me je strah

ne drveća

ne prometne ceste

ne automobila

strah me je spoznaje

brzine budućnosti

posljednjeg spusta

strah me je

godina

ostati bez tebe

sama

na saonicama

Tanja Ocelić

Mikailo m.z.

Poslano:
24. 11. 2022 ob 04:51

Ovo je lepo rečeno. 

Bravo.
Podrav za Tanju

Zastavica

mirkopopovic

Poslano:
24. 11. 2022 ob 08:26

Tanja, 777 puta bravo.

Svake pažnje vrijedno.

lpm

Zastavica

Tanja Ocelić

Poslano:
24. 11. 2022 ob 09:35

Hvala Mikailo!

Lp

Tanja

Zastavica

Tanja Ocelić

Poslano:
24. 11. 2022 ob 09:35

Hvala Mirko!

Lp

Tanja

Zastavica

Ana Porenta

urednica

Poslano:
29. 11. 2022 ob 20:12

Mlada ljubezen, predvsem pa spomini ... čestitke,

lp, Ana

Zastavica

Tanja Ocelić

Poslano:
29. 11. 2022 ob 20:22

Pa še tako resnično, moji... :)))


Hvala Ana!


Lv


Tanja



Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Tanja Ocelić
Napisal/a: Tanja Ocelić

Pesmi

  • 22. 11. 2022 ob 21:54
  • Prebrano 211 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica