JUN 1999
Priča nečujno kao da šapuće
čašu kucne o onu u drugoj ruci
mrmlja duže od beskraja
kafe ni kapi, otvori pivo i rakiju
Prođe čovek, pozdravi ga
sedne na grob prihvati flašicu
Počnu zajedničko šaputanje,
povremeno se zagrle
iako je popodne
nikako da osvane
Ustanu i krenu ka cilju
drugog namernika
Opet kleknu, izvade šoljice,
nastave mada ni
pričati više ne mogu
"Tvoj je imao dvanaest?"
ovaj klimne "
" a tvoj samo tri?"
Oh, Bože, ima li te, ima li?
Šta će nama decenije ?
" Ćuti, čoveče, molim te
Danas je Vidovdan
Sutra ćemo umreti
Čuješ sine, kunem se,
još zadnji litar i eto me
sutra, suta,
moj velikomučeniče"
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 12. 06. 2022 ob 04:04
- Prebrano 210 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 92.64
- Število ocen: 3
