PETNAESTI DAN

Osećanja rastu, bubre, kipte.
Uživamo dok se povezuju.
Crvenimo od južnog vetra.
Srca udaraju.
Dijafragme se uvijaju.
Oči kolutaju.
Pozitivne koencidencije
natopljene stotinama malih uspeha
uplovljavaju u naše luke.
Pokušavamo da vidimo unutarnjost
iza slika koje smo napravili
za sebe i za druge.

Plašimo se nesavršenosti.
Želimo život bez greške.

Ljubimo se slaveći sve koji su nas učili.
Volimo sebe...
pre i sada.
Grlimo naše odluke,
verujući da smo uvek dali maksimum
u datom trenutku.

Približava se jutro.

(2006)
---

PETNAJSTI DAN

Čustva rastejo, nabrekajo, kipijo.
Uživava, ko se povezujejo.
Pordela sva od južnega vetra.
Srci razbijata.
Diafragmi se zvijata.
Obračava oči.
Pozitivna naključja,
prepojena s stotinami majhnih uspehov,
plovejo v najina pristanišča.
Poskušava videti notranjost
za slikami, ki sva jih naredila
zase in za druge.

Bojiva se nepopolnosti.
Želiva življenje brez napak.

Ljubiva se in slaviva vse,
ki so naju učili.
Ljubiva sebe ...
prej in zdaj.
Objemava svoje odločitve
v veri, da sva vedno dala največ,
kar sva lahko v danem trenutku.

Kmalu bo jutro.

(2006)
---

FIFTEENTH DAY

Feelings grow, swell, boil.
We enjoy their connection.
The South wind makes us blush.
Hearts beat.
Diaphragms coil.
Eyes roll.
Positive coincidence
soaked with hundreds of small successes
enters our ports.
We are trying to look inwards
beyond images we created
for us and for others.

We are afraid of imperfection.
We want a life without mistakes.

We kiss celebrating all who have taught us.
We love ourselves…
before and now.
We embrace our decisions,
believing we always gave the most
in the given moment.

Morning approaches.

(2006)

Branko Baćović