BUĐENJE RANOG PROLEĆA (foto-prozaida)
Napolju je pucalo, unutra se krpilo: raspevana ivica šume. Ovaj zaobljen, bremenit cvet usudio se da otvori usta, nešto veli. Dok drvo što miriše na vanilu koluta očima. Miris se dugo spušta niz moj krvotok. Plovidba će biti duga i mirna – obećava mi se – ako ti oluci ne zarđaju brzo. Ako dosegneš do besmrtnog: niko cvet ne uzbere.
(Bežanijska šuma, subota 20.02.2021.)
Kako živopisno. Mojstrsko ubesedeno.
lp
pi
Ipak je proleće. Iako mi človek u vidnom polju opsednut od svoga ega i vere u stvari, nekako saopštava da je sve iluzija i da trajanja nema. U jednom trenu sve se desi. Ipak je proleće.
Divno si to napisala.
Lp, m
Hvala vam, Pi i Miko, na divnim komentarima i podršci. Raduje me da je vas i ostale čitaoce minijatura dotakla. Jer, ova prozaida je odjek na veličanstveno spremanje prirode, večni ciklus ponovnog rađanja i obnavljanja koje smo dužni pratiti i usvajati, kojima se diviti i poštovati ih.
Pozdrav iz prolećnog Beograda <3>
Jagoda
Ujeti pomlad, da večno biva v pesmi - in njen vonj nas preplavi vsakič, ko jo preberemo ... čestitke,
lp, Ana
Hvala, draga Ana! <3>
lp, Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 21. 04. 2022 ob 21:06
- Prebrano 489 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 183.99
- Število ocen: 11