Dugo ne koristim a zatrebaće;

da sortiram ukrase, zaodeni me

melodičnošću, zaboravljenog, samog

bez dlake na jeziku.

Razapinjan na više strana;

osuđivan, prognan, umalo streljan.

Bejah beskućnik, iskušenik čula,

višeg znanja željan.

Da, nekad znači ne, otvarati     

pognut pred stegnutim, ljubomorne   

slaviti, stisnute usne i oči; ne dušu sklanjajući.  

Nek streljaju, gole zidove umesto mene, 

toplog ali gorkog grada;

kom veštinom dodaju pesak, plimu i more.

Od istopljenih papirnih i gumenih gromada. 

Od mirisa nagorele, pomorandžine kore …   

dejanivanovic