optočiću filigranom gorske oble kristale

i podići visoko

mesec da ti se nađe u mračnim noćima

tvoj jedan jedini

drugačije ne umem

sagradiću dom od srca

imaće balkon i prozore išarane

našim bivanjima od smeha

krov ću nazvati radost

drugačije ne umem

posuću kosu po plitko zaoranoj zemlji

tu će izrasti zelene vlati

umorne noge da ti odmore

dok hodiš kroz život

izvajaću ti najlepše drvo

posaditi ga na obodima jezera

koje sam pre toga iz svojih blagih akvarela

prenela do trodimenzionalnosti

i tu će sletati ptice koje su se rodile

u mojim grudima

da ti pevaju najlepše pesme

drugačije ne umem

Jelena Stojkovic Miric