NIKAD NEĆU SHVATITI
moram svratiti ponekad
u tvojim zaboravima ostao je
miris pelargonija
kuća je prazna davno su
ključeve raznijele bure
i oči jastrebova
ponekad zovne me
cesta bez imena
da sebe u sjećanju ostavim
na praznoj klupi sa zavežljajem
našega života
moram svratiti
na golim zidovima od progonstva
ljuljati kćer i kolijevku
ti me ispraćaj i odšuti
s usamljenom zvijezdom
da ne zalutam
kroz mladost jasenova
Spomini, ki jim p. s. obredno sledi in postanejo način njegovega življenja in žalovanja ... čestitke,
lp, Ana
Ana, hvala na komentaru i podcrtavanju.
Lijep pozdrav,
Mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 26. 02. 2022 ob 17:33
- Prebrano 322 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 111.9
- Število ocen: 5