ili

DUKATI POD ČEONOM GREDOM

Nekada davno

bio sam dečak

imao majku

imao kišu, sneg, sunce, krov, reku, ravnicu...

Nekada davno

bio sam starac

imao decu

imao kišu, sneg, sunce, krov, reku, ravnicu...

Nekada davno

bio sam Čovek

imao život

imao kišu, sneg, sunce, krov, reku, ravnicu...

Nekada davno

bio sam Bog

imao Svemir

imao kišu, sneg, sunce, krov, reku, ravnicu...

Sada sam dečak

u liku starca

s dušom Čoveka

i voljom Boga

i imam kišu, sneg, sunce, krov, reku, ravnicu...

Imam i Slobodu

da Ljubav darujem

i da je primam

kao dečak, starac, Čovek i Bog

I praznujem svakog dana

praznike majke, dece, života, Svemira i Boga,

praznike kiše, snega, sunca, krova, reke, ravnice

i još poneke

ali uvek iznova praznujući

i opet se od srca radujući

samo zbog dve stvari

samo zbog Ljubavi

i Slobode

Milen Šelmić