Takvu bol su mi tvoji stihovi ostavili u umu... Bojim se da nakon nje slijedi samoća.

Poput vremena u pješčanom satu sve tvoje misli i stanja prelijevaju se u um čitatelja i kad ga zabole ta bol kroz usko grlo razlijeva je pod rebrima i po utrobi.

Tvoja je poezija jako specifična. I jako zrela.

Ja uporno nastojim da izbegnem tu bol, tugu ... patetiku u poeziji ali kolikogod se trudio ona nekako dolazi, sama od sebe; ne kažu uzalud da nema poezije bez patetike.    

Ne mislim da su bol i tuga u pjesmi ovog kalibra element patetike. 

U njoj si zatitrao najfinijim nijansama tih emocija. 

Ili ja krivo percipiram ono što u tvojim riječima pronalazim.

Vi ste samo pronašli onu dublju, pozadinsku sliku koju ja pišući možda nisam imao na umu ... pesma je delom inspirisana stvarnim događajima i likovima, bolje rečeno nizom povezanih događaja vezanih za ljude i njihove međusobne odnose počev od perioda  adolescencije sve do zrelosti a delom sadrži elemente fantazije ali je to sve toliko kompleksno - kao uostalom i ljudske emocije - i pomešano da je teško razaznati i odvojiti jedno od drugoga; to je razlog što svako u njoj možda pronalazi deo sebe, neke svoje tuge, razočarenja, neostvarene snove, pokidane veze, prijateljstva koja to više nisu ... 

Prav ta vidik, da so v pesmi združena (mladostna) razočaranja, spomini, razdrta prijateljstva ... uspešno nagovarja bralca, čestitke,

lp, Ana

Hvala poštovana urednice, lp