JELKA

kugle su padale sa jelke
odbijajući bitak na nečem tako statičnom
želele su snežnu vejavicu
tako se bar činilo dok su maslačkovim plesom
izletale kroz prozor našeg doma
plešući uz
muziku koja je otkidala kreč sa zidova
muziku samo za izdržljive

 

onu koja nas je raznela i napravila duboke kanjone u nama
bar sam to tako osetila
bilo je suza i smeha
onako kako treba biti
kad se govori kroz oči
i sećanja na prošlost i budućnost
razmenjujete moždanim talasima

 

za snežnu kuglu ne treba hiljadu ljudi
dovoljan je par snežnih rukavica
za kanjon jedna pesma koja otvara bele i crne tačke
ali naše tačke
koje ćemo vući vasceli život kao mladeže
geografske naznake
jesam li ti rekla
oh ja ponavljam sto puta jedne te iste stvari
volela bih da sam naučila da sviram klavir
ali gledaj me kako po tipkama gipko sviram ova slova
koju će naša mačka naći u ćošku
sklupčanu papirnatu lopticu
i igrati se s njom
ako se odlučim igrati gužvanja
posle zvuka štampača

Jelena Stojkovic Miric

Ana Porenta

urednica

Poslano:
14. 01. 2022 ob 20:20

Zanimiv začetek pesmi in potem prehod v nepričakovano; podoba snežne kepe in zmečkane kepe papirja imenitno deluje ... čestitke,

lp, Ana

Zastavica

Jelena Stojkovic Miric

Poslano:
16. 01. 2022 ob 15:31

Hvala Ana

Lp

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Jelena Stojkovic Miric
Napisal/a: Jelena Stojkovic Miric

Pesmi

  • 09. 01. 2022 ob 01:18
  • Prebrano 93 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica