Pupkovina
Istočno od poljana dozrele riže
crnorotkinje
razdanjuju
plodnu vodu
u kojoj bubri
pupkovina od geneze do genocida
stvorena iz zlata
i moje kvarne krvi.
Sunčevim povezom
prekrivaju moju sljepoću
pred bezglavom djecom
koja čekaju biti rođena,
koja čekaju biti probuđena,
koja čekaju biti trud
i vrisak
između dva rata
začeta u mojoj posthumnoj misli.
Silno mi je teška sva ova kopilad
što visi s mojih dojki,
mojih rebara,
mojih obraza.
Samo još crijeva
na dlanovima nudim
kao Judino spasenje.
Silazim s uma
u riječ koja pamti
rastvoren grkljan
i hropot vremena.
Samilosno neka mi bude spasenje
o najvišu granu neba.
Tada ću svoju kopilad
od geneze do genocida
pretvoriti
u slatko bogovima.
Bravo Nikita.
Dopada mi se tvoja pesma. Tvoje promišljanje o čovekovoj nesavršenosti, o zlu i dobru koje čovek ima sebi kao potencijale. A šta će pre niknuti iz nas od ta dva potencijala zavisi od hiljadu uslova.
Srdačno te pozdravljam.
... od geneze do genocida ..., najprej je treba zanetiti sovraštvo. In vedno je tudi kdo v zakulisju.
Prepričljivo napisano.
Lp, m
Mikailo, zahvaljujem na predivnom komentaru. Uvjetovani očigledno moramo biti.
miko, hvala na komentaru!
Nesvakidašnji poetski potencijal.
Erupcija poezije koja nas zapita nesavršene zašto geneza, zašto genocid. Tužnog li usuda ljudskog zauvijek ostati osupnut, okamenjen, nemoćan...
Ugodan dan, PJESNIKINJO :)
lpm
Bolj osebno kot dati (potencialno) življenje in svoje dojke, ramena, lice, sploh ni mogoče in to je najbolj oseben pogled v medprostor vojne in miru, sovraštva in ljubezni ... v trenja, ki nastajajo, ko se eno drugega dotika - čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 06. 01. 2022 ob 21:51
- Prebrano 683 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 206.44
- Število ocen: 6