Ne mogu ja njima reći koliko volim jesen

Slep je to narod

Grub

Ne ume sa bojama

A jesen bez boja

Može li neko zamisliti jesen bez boja

I dlanove pune lišća

I ono čekanje kiše

Celu jesen bez žute

Bez šarenih kišobrana

Što rastu iz rebara slučajnih prolaznika

Na ulicama kojima si prolazila

I onim do njih

Na kojima te još uvek čekam

Na kojima te još ljubi

Moja duša

Ne mogu ja njima reći koliko volim jesen

I onaj mali svemir ispod kaputa

Kada se skupiš uz mene

A prsti nam se ujedaju

Od sreće

A zagrljaj postane mera svega

Ne mogu ja njima reći koliko volim jesen

I da svaki list je

Samo ljubav

Samo ljubav toja

mile