Ej uz planinu

verasmo se mi i koze;

kap po kap,

sakupismo u kapima

pregršt rose

kupinama hranismo se; 

varasmo se.

Žurili smo

kroz planinu, uzduž kose 

tik pred zoru,

žudeli smo čistom blagu, 

tom izvoru.

Zasuzilo tihim jutrom, 

plavo oko

mudroj ptici, 

izvor vodom zaploviše

gorke suze;

beše vila zamutila

bosom nogom,

čisto blago 

izvor bistri.

Zaigrala, zapevala

raspletene zlatne kose

nad izvorom, mala vila

bosonoga

i kroz pesmu govorila;

kome treba,

pusto blago?

Pusto blago

voda nosi 

... i nek' nosi, odnela ga! 

dejanivanovic