TRINAESTI DAN

Volim naše promene,
naše osmehe, otvorenost, smelost
u našim ustima, nozdrvama.

Želim da sažvaćem tvoju nesigurnost.
Da izgrizeš moj cinizam i neodlučnost.
Da omirišem tvoj znoj.
Da izljubiš moje dlanove.
Da poludiš od mojih usana.
Da te probodem...
iskušenjima.
Da dignem sve prolećne velove...
sa tvojih ramena.
Da te vidim golu od svih iščekivanja...
i besa.
Da osetiš vazduh na naježenoj koži.
Tamnoj... vlažnoj... nežnoj.
Da upiješ sve moje reke nervoze
i preobraziš ih u jezera spokoja...
pre nego što udare u tvoje obale
i odnesu daleko u neprohodnu šumu
prebacivanja.

Želim te.

(2006)
---

TRINAJSTI DAN

Rad imam najine spremembe,
nasmehe, odprtost, pogum
v najinih ustih, nosnicah.

Želim prežvečiti tvojo negotovost.
Želim da zgrizeš moj cinizem in neodločnost.
Da vonjam tvoj znoj.
Da poljubljaš moje dlani.
Da ponoriš zaradi mojih ustnic.
Da te prebodem ...
s skušnjavami.
Da privzdignem vse pomladne tančice ...
s tvojih ramen.
Da te vidim golo brez pričakovanj ...
in besa.
Da začutiš zrak na naježeni koži.
Temni ... vlažni ... nežni.
Da vpiješ vse reke moje živčnosti
in jih spremeniš v jezera spokojnosti ...
preden udarijo ob tvoje obale
in te ponesejo daleč v neprehoden gozd
očitkov.

Želim si te.

(2006)
---

THIRTEENTH DAY

I love our changes,
our smiles, candour, boldness,
in our mouths, nostrils.

I want to chew your insecurity.
You to bite my cynicism and indecisiveness.
Me to smell your sweat.
You to kiss my palms.
Me to drive you crazy with my lips.
To penetrate you...
with temptations.
To lift all spring veils...
from your shoulders.
To see you stripped from every expectation...
and rage.
You to sense air on goose flesh.
Dark... wet... soft.
To absorb all my rivers of anxiety
and transform them into a lake of serenity...
before they hit your banks
and take them far away
into an impassable wood
of blame.

I want you.

(2006)

Branko Baćović