U OBIČNOM PUSTOM KRAJU

Jutros je prvi mraz bio pao

na posramljeno golo drveće;

s kojeg je vetar vešto skidao,

treperavo, pokorno, hrskavo lišće.

 

Uskoro će opet da se valja i ciči, 

zvuk hladnog severca kroz iglene uši;

bez ustručavanja, užurbano razbojnički.

Pročitaću tad baladu o keruši, 

 

predivnoj deci što imaju  

najtužnije, majušne, gladne oči;  

dok smerno traže i hrapavo jecaju      

 

hodajući nekad, opčinjena u snu. 

Jer ja živim sam u običnom, pustom kraju

gde žar života, jedva tinja u duši.     

dejanivanovic

nikita

Poslano:
18. 10. 2021 ob 18:42

Bravo, bravo, bravo!

Zastavica

dejanivanovic

Poslano:
18. 10. 2021 ob 20:17
Spremenjeno:
18. 10. 2021 ob 20:18

Hvala od <3>




Zastavica

Komentiranje je zaprto!

dejanivanovic
Napisal/a: dejanivanovic

Pesmi

  • 18. 10. 2021 ob 18:12
  • Prebrano 71 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica