Jutros je prvi mraz bio pao

na posramljeno golo drveće;

s kojeg je vetar vešto skidao,

treperavo, pokorno, hrskavo lišće.

Uskoro će opet da se valja i ciči, 

zvuk hladnog severca kroz iglene uši;

bez ustručavanja, užurbano razbojnički.

Pročitaću tad baladu o keruši, 

predivnoj deci što imaju  

najtužnije, majušne, gladne oči;  

dok smerno traže i hrapavo jecaju      

hodajući nekad, opčinjena u snu. 

Jer ja živim sam u običnom, pustom kraju

gde žar života, jedva tinja u duši.     

dejanivanovic