Kiselim i mrštim se…

 I smejem se, dok u vis bacam

pogled kiselog sazvežđa

u glavicu crvtočnog kupusa.

Krčkaju se osmesi, krčka se čežnja

krčkaju se gresi od zelenih pomisli…

I čekaju da požute…

da zamirišu na zlatnu jesen

koja čeka ledeni dah zime…

Da poteče zuta rakija,

toplota iz kamina da omami

sve one strasti što se ukiseliše

u kaci kupusa. Dobar zalogaj!

Ruši kiseli osmeh.

Struji krv u venama.Bridi.

Podseća na nemir, žute dunje

što prkosno mami da je ugrizeš dragi.

Nije kisela, samo je malo opora!

I gola do bola!

Ne mršti se…

samo je ugrizi!

Dragana Andric