Upoznavao sam dobre ljude, 

upoznavši one druge.

Upoznao sam  srećne ljude

upoznao sam nesrećne,

koji su jeftino prošli;

ali je ostao njihov opor

trag, duboko među nama …

Sve se dešavalo kroz igru.

U nečijoj, možda  časnoj

nameri da nas jasno ubedi

da imamo kontrolu

nad vremenom, nad sobom

nad našom sudbinom.

Da nas nauči da verujemo 

u samoobmane; 

Igra je završena,            

vreme je promicalo, nekad

sporije ili čak brže nego ikad; 

nekad se potpuno

zaustavljalo, u trenu …

Ili je to bila samo jedna

u nizu površnih obmana,

jedan od nezbroj

dominantnih osećaja? 

Da svakim, 

beskonačnim načinom

iako sam oduvek znao; 

nešto, postaje jasnije ...

Svakoga dana;

tvoja bluza modra od krvi,

protkane čežnjom  

otkriva odnos prema bogu.   

Dok sanjajući igru koje više nema,

gubim generičku svetlost;

što još opstaje   

… u dubinama inspiracije   

dejanivanovic