STOLICA
Vasku Popi
Kada se vrati s putovanja
i rukom je pomeri
za korak dalje od stola
na balkonu
ona cijukne od radosti
što joj samoću
uzburka
Da, da, niko ne voli samoću, pa ni stolica.
LpM
Maki, tako nekako i jeste... :)
Pozdrav
Ne sagledavam stol, a niti stolicu.
Sprega trenutka netom prije povratka i reperkusija tog povratka na ravnotežu emocija koja se duboko pomjera u svakom čitatelju moje je biće uzburkala do povika: Briljantno!
Nikita, upravo o tome se i radi.
Hvala na dobrom čitanju.
Poezija se porađa u svim mogućim krajobrazima početka i metamorfoza, a umire u logično-emotivnom iščitavanju.
Poezija je koncept prije Riječi, Riječ i posljedica Riječi.
Poezija je Perpetuum.
Oprosti na dodatnom osvrtu. Inteligentne pjesme sažimlju u meni sve što je oduvijek i sve što jest hraneći habitat mojih dubina i plićina.
A Vasko Popa to savršeno odrađuje.
Ma ovo je trenutna i monumentalna podcrtanka.
Dejanje - premik - ki minimalno spremeni vsakdanjost in praznino življenja, da (še stvari) vztrepetajo - alegorija o poeziji, čestitke,
lp, Ana
Nikita, zato je Vasko Popa pesnik nad pesnicima, i njega je jako teško oponašati, jer to se ne može naučiti niti u školi niti van škole.
Ana, upravo tako i jeste: poezija se nalazi tamo gde je najmanje očekujemo, sakrivena između "nevažnih" stvari i nas.
Hvala ti na lepom čitanju. I meni je ova pesmica draga, ali ne zato što je vezana uz moje ime, nego što se desila iznenada i što može samostalno koračati.
Pozdrav
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Mikailo m.z.
- 14. 09. 2021 ob 23:51
- Prebrano 441 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 110.7
- Število ocen: 6