HAIBUN 1
Noćas ili rano jutros, vidim majku na ulazu u moju "spavaću". Ćuti, ćuti, posmatra... pitam se zašto ne kaže ma šta ako sam joj potrebna. Ne, i dalje ćuti mirnog lica, posmatra toplim očima. Posle pola sata, uspravim se, otvorim usta i baš da izgovorim "mama, kako si?" shvatim da sam ja stvarno budna, a ona pokojna već dvadesetak godina.
Nisam se uplašila, ne, ali popila sam lek za smirenje iz posebnog razloga.
Ne znate kako je bila stvarna, stvarnija od milion živih stvorenja!
Da, da, da...ako nekoga volite, uvek ste jedno, i na javi i sa druge strane kosmosa
Draga moja Vidosava
----
pored prozora
osluškujem tišinu ~
žalosna vrba
Istina. S tem, ki ga imaš rad si eno, tudi v njegovi odsotnosti.
Pozdrav
m
Marina, potpuno si u pravo, čestitke za vrlo emotivan prvi haibun.
Pozdrav, Stojan
Dirljivo.
Nek Vidosava počiva u miru.
LpM
Poslano:
13. 09. 2021 ob 15:10
Spremenjeno:
13. 09. 2021 ob 15:12
Hvala,
miko
Stojan Knez
MAKI, da sa onim koga voliš, jedno si i kada ga više nema
h v a l a
Lp M
haiku, ki bi "stal" tudi brez proznega uvoda, lepo zaključuje občuten haibun. čestitke!
lp, lidija
O, hvala, hvala Lidija Brezavšček - kočijaž !
Lp, Marina
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 13. 09. 2021 ob 05:18
- Prebrano 422 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 185.98
- Število ocen: 6