Prepoznadoh tvoje lice  

u gomili,  

posetilaca loših kafana.  

Lice čoveka bez zanimanja,

bez stalnog mesta

obitovanja i obedovanja.

Besposlenog ili slomljenog

ponižavajućim radom,

lišenim ljudskog dostojanstva;

lice sa slika,   

učesnika

noćnih turnira u malom fudbalu,

zagrljenog sa ekipom snova

u snažnom, otrežnjujućem grču.

Podsećajući se otvorenih srca,  

udaraca topova kako zamiču

iza okolnih tužnih brda,

anestezirani; zajedno lutasmo

u dosluhu,  

predvečerjima palanačkih bespuća.

TI,

i ja sa uznemirenim pesničkim duhom,

ruku pod ruku ...

dejanivanovic