U odlasku (sa Zlarina)
Bit ću toplina
među rukama masline.
I na Žalu
posljednji ples svoje ljudskosti
ću biti.
Koracima punim muke
ka mjestu bunara ljudi ću poći,
pod krošnjama morusa
samu sebe da utješim.
Uznijet ću se.
Raspast ću se.
Iz bunara umrlih
vjedra moje duše
opet će se grabiti.
Rasanjana
u soli ću porađati
otok
divova i koraljara.
Između valova sete kojima zapljuskuje ova posvećena pesma, naslućuje se mrva nade, pesebno u stihovima
"Iz bunara umrlih
vjedra moje duše
opet će se grabiti."
i oseća sva lepota Jadrana. Bila sam nedavno u blizini Zlarina, nažalost - kratko, te nisam i sama osetila njegove lepote i čar.
lp
Jagoda
Pesem, ki živi v smrti; p. s. se razprši, postane duša za zajemanje iz vodnjaka in nova bitja se rojevajo iz nje - tako tudi otok, ki ga bo porodila - čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 23. 08. 2021 ob 12:30
- Prebrano 453 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 119.49
- Število ocen: 6