Ako odlučim da postanem Džonatan Livingston, ne ispisuj mi poruke Ažara…

Pseudo jesam – priznajem, ali samorazumevanjje se popelo na vrh dramske giljotine… oprosti, oprosti, lakše će ti biti bez gavrana – očerupanog i sa kljunom među kamenjem za lom ..

Dragi moj, nikada nisam bila mačka koju šutnu, pa pre kafilerije, ipak, pomiluju… Zašto stalno igram kockice sa Hemingvejem, Cvetajevom, Brotiganom, Jesenjinom…? Neću ti o tome pričati sada… Baci kamenčić sa Partenona , neka se kotrlja do Egeja… kada čuješ “buć” znači da sam ispila neiscrpno vedro ludosti mudraca…. Preugo sam grizla nepotrebne omče i draperije od zarđalog gvožđa

Gledaću te sa Alfa Regulusa

bacati ti paperje sa desnoga krila u

ono dublje

da

do samoga dna

Tvoja

(i nakon leta)

ja

Marina Adamović