..."Drago mi je što sam umro.

Ja, ničiji sin. 

Jer, ovde je neshvatljiva ekstaza

opijanja mističnim iskustvom;  

susreta sa dragim uspomenama. 

Sećanjima koja nisu involvirana

u naše uske, ovozemaljske živote."...

Na glas pročitaj ove stihove samome sebi, osvješćujući se među rebrima do fizičkog bola. Kada bi mi nakon toga rekao da oni nisu definicija dekapitacije straha od terminacije, rekla bih ti da si u krivu.

Neobičan je tvoj um, a poezija empirična, mudra, ispisana iz snažnoga talenta.

Bravo, Dejan!

Pesma je inspirisana konkretnim događajem a može da se odnosi i na veći broj događaja u kojima stradaju mladi nevini ljudi, "ničiji sinovi," koje oni drugi, nečiji sinovi, šalju da stradaju umesto njih obezbeđujući im na taj način lagodan život u zamkovima, okruženim telohraniteljima, zaštićenim mitraljeskim gnezdima, političkim vezama, vezama sa kriminalnim podzemljem; citirani stihovi treba da služe kao uteha, doduše slaba jer i pored sveg svog talenta ne usuđujem se da kažem da je opravdano umreti za nešto što se zove viši cilj, makar "tamo" bila neshvatljiva ekstaza, oličena pre svega u susretu sa nama najdražim bićima koja su nas u jednom trenutku napustila u ovozemaljskom životu. 

Pored svega, uvek ističem da su pesme ipak samo fikcije, plod mašte, i to treba uvek imati na umu ... 

Ne dijelim zadnju konstataciju tvog komentara.

No ipak, ponavljam, pjesma me se iznimno dojmila.

Pozdrav.

Hvala :) 

Molim. 

Apokaliptična pesem, v kateri izginja življenje (ne)pomembnih ljudi v (ne)pomembnih krajih - srhljiva je tudi zato, ker jo zlahka (u)vidimo v zdajšnjem svetu - čestitke,

lp, Ana

Hvala, lp :)