DRNIŠKE ELEGIJE
večna zagoro, imala si
nekoliko ojkavica da te osokole,
suri kamen da dopuniš život
i par srećnih svitanja da saznaš
kakva je smrt. neke smokve i sad
premašuju suhozid plačući
gorkim mlekom, nudeći se
nedozrelim plodom mojoj duši
i olovnim oblacima što pritiskaju
horizont. gde čikola, reka od vremena,
vode i nestalnih uspomena gubi se
kao svilena nit u vapnencima
i laporima svilaje, čikajući malu smrt
zaborava. onu, koja je protrčala
mojom ulicom, nekada imena
božidara adžije, u kojoj su kamene
kuće na sprat nabacile pastelno
rublje, pa sad stidljivo žmure dubokim
punistrima, odomaćivši u njima nebo.
nijedne pesme se ne mogu
setiti, ni šapata, ni glasnog smeha
iz mračnog portuna. kao u snovima
iza debelih drvenih vrata ničega nema.
čak ni praznine, čije bi senke mogle
da uspore moje korake. samo niz skaline
skliznuće pokidana brojanica, rasuti se
ugašene zvezde mojih predaka
čikajući malu smrt
zaborava.
Jazz, Jagoda, kjer je prostor bo življenje, ne več isto, ne neko drugo. Fantastično.
Lp, m
Hvala, svit, na izboru stiha koji je stvorio najjači utisak.
lp
Jagoda
Hvala, miko, na divnom komentaru!
lp
Jagoda
Briljantno !
Pomislih nakon prolaska "kroz ovo književno djelo" kako bi trebalo, ako već nisi, zahvaliti se svim bogovima i svim nebesima, na genijalnom poetskom daru.
P.S.
Nisi mi uljepšala dan, već mjesec, godinu...
Pozdrav i ugodan komad hladovine...ako je igdje ima.
Hvala, Mirko, na izuzetnoj pažnji i komentaru koji me osvežava.
lp
Jagoda
Imenitna elegija; v njej je spomin in današnjik, ki se prelivata v senzorno miselno celoto, ob kateri postanemo in se navdušujemo - morali bi obiskati ta kraj, čeprav bi nam ne spregovoril tako kot tebi - čestitke,
lp, Ana
Hvala, Ana! <3>
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 30. 07. 2021 ob 15:47
- Prebrano 435 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 172.31
- Število ocen: 8