Podižući veliku čašu

naslonjena na šank

žena izusti -

- ljubila sam prošlost;

okolo su se motali lovci, 

vrebajući plen.

Osmehnuvši se

pokazala je zelene zube,

jednome od njih;  

(valjda su tako izgledali

u polumraku ili od

čudne mešavine trava

i nekog pića u velikoj čaši ili od

prigušenog raznobojnog svetla).

Ubrzo krenuše niz ulicu,

ona, pridržavajući se za njegov lakat,

glave naslonjene na njegovo rame;

beše to žena koja je još u podne,

spremajući se za noćni pohod,

tiho procedila kroz zube    

više za sebe ...

Ja noćas, krećem u lov.  

dejanivanovic