Pojavilo se Sunce. Na istoku, naravno. Obradovala se lepom danu. Kroz zavesu, pratila je kretanje svetložute kugle. Uživala je. Najzad je predahnula od skorašnje depresije. Prolazilo je vreme. Njen spokoj nije. Kada je Sunce došlo do vrha prozora, ušla je u drugu sobu odakle je mogla nastaviti osmatranje.

Sunce je mirno, bez značajne promene, nastavilo dalje. "Život je lep", pomislila je. Verovatno je prošlo i osam sati kada je odlučila da nešto pojede. Kasno.

Ničega, osim mraka oko nje i u njenoj duši, nije bilo.

Marina Adamović