Između sna i jave

Sedeo je za našim stolom.
Nisam mu video lice.
Znao sam da je on.

Ne prilazi mu! – rekla je majka.

Otišao sam u sobu
i sa suzama u glasu rekao –
TATA.

U odnosu na razgovor sa mrtvima
i hiljade pesama gube snagu.
Ali u razgovoru sa samim sobom...
svaka pesma je jedinstvena.
I zato... pišite svojim dušama –
one vas sigurno čuju!

(2008)
---

Med sanjami in stvarnostjo

Sedel je za našo mizo.
Nisem videl njegovega obraza.
Vedel sem, da je on.

Ne približuj se mu! – je rekla mati.

Odšel sem v sobo
in s solzami v glasu rekel –
OČE.

V primerjavi s pogovorom z mrtvimi
tudi tisoč pesmi izgublja moč.
V pogovoru s samim sabo ...
pa je je vsaka pesem edinstvena.
In zato pišite svojim dušam –
one vas zagotovo slišijo!

(2008)

Branko Baćović