NAŠA POLJA
Čujem da tamo pada kiša
spušta se obamrlo sunce
do bagrema i lipa
Čujem da izgovaraš
Kiša
Vetar
Podižu se njive
ohlađene nerotkinje
Da li da poverujem da nestaju plodovi naše ruke
koja piše po časovnicima
Ovde ne piše ništa
Ovde su psi sačuvali kost
kao vreme
Isplakalo se naše nebo
obod od sunca jeca u zraku
iznad naših rukopisa
Iznimno.
Snaga Tvoje lirike otvara čitaocu sve pore!!!
Srdačno Te pozdravljam:)))
kao vreme
Hvala vam na komentarima!!!
Srdačan pozdrav,
Tatjana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 12. 06. 2021 ob 12:27
- Prebrano 388 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 119.09
- Število ocen: 6