VIDOVDAN
Toga je dana
rascepani oblak
krpio rane
gromovima
Sunce ga je razaralo
bez prestanka
Oblak je zapomagao
pred njegovom lepotom
ljubeći mu zrake
prinoseći prah bisera
avaj
Sunce je vladar nadzemnog sveta
za tren je san svilenog oblaka
rasuo ko jesen
i mrvice očaja
padoše na modro lišće
taložiše se i postdoaše
krvavo tužno ušće
Togа dana
oblaka više nije bilo
Groblje posta tresetna java
a vladar ode u drugi zenit
bez
pozdrava
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 19. 05. 2021 ob 06:15
- Prebrano 240 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 102
- Število ocen: 3
