Fale mi reči
Sve one reči koje smo ćutali
Onda kada je trebalo pričati
I kada je trebalo biti srećan
Najsrećniji
Ali se prećutalo
Imali smo dobrih razloga

Fale mi reči
Koje će pokrenuti lavinu
I slomiti tišinu u hiljadu komadića
Da se nikad više ne sastavi
Znaš, kad se sretnemo
Slučajno ili namerno
I kada se osmehneš
Osetim taj tren kao eon
Kao smisao stvaranja sveta
I kao opomenu da sve vreme
Idemo u pogrešnom smeru
Kada se osmehneš
Znam zašto sam rođen
I znam da nije uzalud
I znam gde sam pogrešio

Fale mi reči
Dok tako samo sediš kraj mene
I pričamo o koječemu
A tišina zavrišti između rečenica
Tišina vrišti baš ono što bismo rekli
Ili što bismo uradili
Da imamo hrabrosti
Da postoje prave...

Fale mi reči
Koje će pokrenuti lavinu
Sve ono što se decenijama taložilo
I sve ono što se pokrenuti trebalo
Još na početku prve decenije
Prve od one tri u nizu
Koje pamtimo po snovima
U kojima živimo ono što ne živimo
A tako ludo priželjkujemo

Fale mi reči
Fale dodiri
I topline
Tvoje sve
Fališ mi ti!!!

Bojan Tasic