"Znaš da moramo ovako
Svaka reka ima svoj, manje-više, nepromenljivi tok..."
Sa dozom ozbiljnosti neke, nekog pozora...

Rekla je
"Neću imati problema s tim, nemoj da brineš...
Obzirom da je nebo veliko za sva krila..."

Rekla je
"Ma, nije ni bilo ljubavi tu..."
Puna ponosa..

A ko će ga znati...

I, bi mi žao da joj kažem za mali dragulj
U krajičku oka, koji mi je poklonila
A da nije ni bila svesna toga
I bejah tako ushićen zbog onog ponosa
Mala moja Dolly...

Bojan Tasic