U SJENI BESKONAČNOSTI
igra na raskršću
nekog proljeća
niz sedmu ti
godinu sklizne
*
brao bi joj jeku
purpur joj neznano
već dvanaestu
ti oblači
*
ili ti jedna rijeka
između crnobijelih školjki
dolazi ususret
ili ti dvadeset peta
u nijansi sive
mine
*
kad muk se
negdje zatomi
vrisak netom pita
na kojem bi raskršću
tražio proplanke
*
ne želiš iščitavati dane
ni zaboravljene
ni nadolazeće
dok ti se na rubu usana
čestitka za rođendan
četrdeset peti
smiješi
*
(samo) zvijezdama namigni
usputno ti ispraćaju
pedesetu
možda ćeš krenuti
natrag do sedme
dok se s melodijom
žeđ bez imena
zapliće
Mirko, u zadnjoj strofi: petesetu? Slovna greška?
Inače, iznova dobra pesnička tvorevina. Da, da, vreme prolazi, nestaje... ali zato su tu pesme da ga ovekoveče.
Pozdrav
Hvala, MAKI.
U zadnje vrijeme nešto intenzivnije me napadaju ove greške.
Pozdrav :)
Pobliski življenja, pospremljeni s podobami narave, ki poudarjajo atmosfero obdobij, skozi katere se prebija oz. na katere gleda p. s. - čestitke,
lp, Ana
Hvala, Ana za podcrtanku !
Lijep pozdrav,
mp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 16. 02. 2021 ob 12:07
- Prebrano 346 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 164.4
- Število ocen: 7