Prošla je još jedna godina
I još uvek nismo našli prave ruke
Koje će zgrabiti jedan mali svet
U kom se ne pitamo
U kom ne slutimo
Niti strepimo
U kom samo ćutimo bezbrižno
I slušamo
Osećamo...
Izgradili smo sami sebi status pokvarenjaka
Ubijamo ptice u nečijim grudima
A da one ni ne slute to
Odbačenim ritama brišemo krv sa mačeva
Da istini zavaramo trag
Blaženim osmehom na licima
Isprsenih grudi hrlimo u svaki božji dan

Prošla je još jedna godina
I moj pas je jutros opet izašao iz kućice
I pozdravio me
Bojim se da pomislim šta oseća
Kad me samo gleda tako kao da sve zna
Sinoć je padala kiša
Ona sitna i nečujna
Odao je prokleti oluk
On uvek sve pokvari
Zabada čiode u grudi svakom kapi
Sutra ću ga ukloniti
Kažem to svaki put
A svet nekako i dalje ostaje isti

Prošla je još jedna godina
I ja sam veseo
I ja sam tužan
I ja sam ravnodušan
Sve sam
Samo ne tvoj
Samo ne svoj
Ali nemoj da posustaješ
Zagrli bol
Ona je tako nekako naša
Naša životna priča
I tajna
I šećer
I so...
I tvoja
I moja
A ničija
I svačija

Evo prošla je još jedna godina
Ej! Čuješ li me?
Nemoj me sad izneveriti
Znaš da si moja najslađa krv
Iz priče o sreći koju pričaju stari ciganski alasi
Znaš kako te najluđe ljudima lažem
Ponosno stavljajući krunu na osedelu glavu
Sa šeretskim osmehom
Jedino Cigane slagati ne mogu
Kažu " Uuu brate idi drugog laži
U oči ti vidim dušu kako plače
Men ne mož da pretupaš"
Znaš, nisam patetičan ni pametniji
Nisam pao
A ni odustao
Samo me čuj
Samo ti možeš to
Na levoj ruci glava
Na desnoj pismo
Danas je sunčano
I znam da me čuješ
Zapevaj
Tiho
I tapši dlanovima kao da se desilo..

Evo prošla je još jedna godina
Jedna manje do cilja
Nekada
Negde...

Bojan Tasic