GLAS IZA USANA
Sebe gledam
tvojim očima – gori davni
večernji čas
naše se pomiče nebo
nad usnulim gorama
Sebe gledaš
mojim očima u kojima je ostalo
nasmijano umiranje lišća
u tužnom domu
kad mirisala su
zelena sjećanja
kad venuli su
umorni poljupci
Zaustiš li nečujno
mimo usana – zabijele se zime
i ne plaču, miluju se i dozivaju
vijesnici iz proljetnih gora
kao pamćenje na jutro
kad krenuli smo
putanjom ptica
jednog drugog svijeta
iz naplastene otožnosti padajoča lirika
ki šepeta skozi trepetanje diha
Zahvaljujem se, igorj:)
lpm
Prebiranje tišine, izza izgovorjave, ki se oblikuje kot (skupni) spomin ... čestitke,
lp, Ana
Najljepše hvala, Ana:)
LP,
mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 24. 12. 2020 ob 13:13
- Prebrano 324 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 100.86
- Število ocen: 4