DRUŽE...

 

 

Snove koje sanjaš mogao bih naslutiti

Oslika se u rečima

Čuje u ćutanjima

U odmerenom bezobrazluku

U skrivenom osmehu...

Ne znam, voliš li Vagnera?

U razgovoru s tobom čujem

Ulazak Bogova U Valhalu

Odvrnem ton do kraja

I kročim u nirvanu 

 

 

Ponekad se pitam, naslutiš li

Druže moj

Ti, kao da i nisi žena

Ti si skup vrlina koje mogu podneti

Ti si skup grešaka koje ću morati jednom nositi

Ti si skup svega i skup ničega

I ne mogu drugačije

Nego obavezno te imati i nemati u istom trenutku

I tako zauvek

 

 

Znaš, taj osmeh koji te trenutno krasi

Dok čitaš

Dok se pitaš, jesam li lud

Ili samo malo zaljubljen

Ili pak foliram

Muško ko muško...

Moram imati

 

 

Elem

Snove koje sanjaš mogao bih naslutiti

Čitam ti sa očiju

Sve i da ne progovoriš

Ali pričaj

Neka odjekuje Vagner neuronima

Svakom ćelijom

I prahom

I dušom zarobljenom u njemu

Neka odjekuje svemirom

Krovom, pod kojim plešemo zajedno

Ples koji se životom zove

Znajući to i neznajući

Tražeći se

I čekajući

Da se jednom sretnemo

 

 

Snove koje sanjaš mogao bih naslutiti

Ali neću o njima

Neka ostanu naša mala tajna

Do slučajnog susreta

Koji će iscenirati sudbina

Bojan Tasic

Komentiranje je zaprto!

Bojan Tasic
Napisal/a: Bojan Tasic

Pesmi

  • 16. 12. 2020 ob 10:19
  • Prebrano 94 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 40.7
  • Število ocen: 2

Zastavica