Dvadeset kvadrata jeseni
Izgubljeno ispod kože
Budi me

U oku mi fermentisana tišina
Na rame kasne ptice
U kostima plove lađe
A more nadolazi
Miluje početak kraja

Očima ga čuješ

Dvadeset galona jeseni
Na jednoj staroj fotografiji
LJubi me
LJubi te

Pre nego oslepim
Postani nebo
Magla sam na reci
Neka svu prazninu tvoju
Izmeri zemlja u meni

I vidjećeš

Ostaće dvadeset mrva duše
Da te čeka

Dvadeset mrva bezvremeni

mile