putevi na kojima si prerasla prve cipelice
odavno su te zaboravili
rasprši se detinjstvo tek tako
i neka sredovečna žena
posmatra te kroz kaledioskop sećanja

razmile se brace i seke
učini ti se prošao je tren
kad ste brali šljive
lutali po obroncima Rudnika
ispijali prvo žestoko piće
kupali se u Vlasini
majali se po kej

hej kad se vratim u moj kraj
društvo me jedva prepozna
kosa mi sva od gorskih borova
a miriše na jug
zbunjeni sa mnom kroz priču
proputuju dvokrug
željna da im objasnim
da i ja imam moje korene
i nisam sa dunje u naše školsko dvorište pala

učini ti se prošao je tren
neki već unuke imaju
deca im odrasli ljudi

ovo je delić kaledioskopa
o braci koji nosi kesten u očima
ispod tuđeg neba

blesavi moj može me u zubima nositi
dvometraš sa srcem laneta
hej
kaže
večeras hajde da zajedno letimo u snovima
ne zaboravi mesto
tamo kod babine štale polećemo
letimo pravo iznad voćnjaka ka potoku
zatim nalevo
ka Kragujevcu il gde već
krila nas odnesu.

Jelena Stojkovic Miric